Ovo je jedna od onih „šta je starije?“ pitanja, i mnoge brending agencije i dalje ne mogu sasvim da se usaglase na ovu temu metodologije rada na strategijama u tome „šta dolazi prvo?“.
Pre svega, ostavimo po strani to čime se vaš brend bavi, i isključimo sve specifičnosti kako bismo došli do srži objektivne suštine.
Da li potrebe korisnika određuju to kako će se ponašati, izgledati i koje će usluge i proizvode nuditi vaš brend?
Ili obrnuto?
Da li će se korisnici sami pronalaziti kroz povezivanje sa vašim beskompromisnim, jednistvenim atributima brenda?
Ili je meta na pola puta između ove dve krajnosti?
Kao i u svemu, zastupam poziciju da je balans tačka na kojoj je sweet spot koji gađamo.
To ne znači igrati na sigurno, biti bezličan i mlak. Naprotiv. To znači biti izvanredno autentičan u svim, dobro promišljenim dodirnim tačkama sa ciljnom grupom.
Kako?
Ako se budemo suviše bavili i oblikovali prema istraživanju navika, potreba, preferencija ciljnih grupa, rizikujemo da gubimo sopstvenu jedinstvenost i konstantno vijamo fluktuirajuće „trendove“, koji se nikad brže nisu smenjivali nego danas.
Kao rezultat, utapamo se u moru istog.
Sa druge strane, ako autistično fokus stavimo samo na ono što je brend, šansa da delujemo egocentrično i da izostane rezonovanje ciljne grupe sa nama, nije mala.
Pre nego što uđete u istraživanje tržišta izuzetno je važno postaviti osnove brend atributa. Odrediti kompas kojim će se brend voditi kroz sve biznis odluke.
Ovde govorimo o svrsi, vrednostima, karakteru i identitetu brenda.
Istraživanjem tržišta ćemo doći do specifičnosti kojom ciljna grupa odiše. Gde se kreću, kako do njih stižu informacije, na koji način donose odluke u vezi sa kupovinom, šta ih pokreće, do čega drže, šta su im specifične potrebe koje brend treba da zadovolji i sl.
Ovo je praktično fine tuning svega čvrstog što smo definisali u vezi sa osnovama brenda.
Prilagođavanje navikama i potrebama ciljne grupe ne znači menjati svoje brend vrednosti i atribute, nego znati gde ih, kada i kako plasirati zajedno sa jedinstvenom (i neodoljivom, razume se) ponudom koja je krojena u skladu sa opažanjem potreba potrošača.
U ovom koraku se dešava polarizacija. U ciljnoj grupi će biti onih koji će rezonovati sa brendom i onih koji neće, a to će biti zasnovano na „temeljima“ o kojima pričamo.
I to je dobro.
Jer, kad ste za sve, niste ni za koga.
Ljudi se vezuju za one brendove sa kojima dele ista uverenja i vrednosti, koji čine da se osećaju posebno. Biraju baš te proizvode ili usluge koje govore nešto VIŠE o njima. Nešto, što oni žele da veruju o sebi.
