Nikola Jokić je selektovan u drugom krugu NBA drafta 2014. godine od strane Denver Nuggets-a. Danas se rangira među TOP 10 igrača NBA-a svih vremena sa najviše triple-double-ova, a drži rekord i u vremenu provedenom na terenu za postizanje ovog rezultata, svega 14 minuta i 33 sekunde.
Oko Nikole Jokića se gradi ceo tim i strategija igre Denvera, godinama unazad, a u Junu 2021. godine, on je proglašen za najkorisnijeg igrača najjače košarkaške lige na svetu, MVP (Most Valuable Player).
Dobio je nadimak “The Joker”, pravi razlog ne znam, ali mogu da pretpostavim. Lik se ozbiljno našalio sa očekivanjima i pravilima.
Osim dubokog poklona Jokiću i priznanja da je ovo rezultat jednog predanog rada, upornosti i, na trećem mestu, talenta, ovo je ništa drugo do prilika za potpuno rušenje stereotipa u vezi sa tim kako jedan NBA igrač treba da izgleda, kako da se kreće, na koji način da igra sa svoje pozicije, kako da govori, kako da troši svoje, ne male, zarađene novce i sl.
Ovo je prilika za sve one koji se ne uklapaju u sliku očekivanog, koji ne upadaju u grupu “ljubavi na prvi pogled”, koji nisu tipične verzije onih pozcija, titula, rola za koje su se prijavili.
Ovo je prilika da se izađe iz okvira i da se prigrli to što je Nikola Jokić uspeo, apsolutno NIKAKVIM forsiranjem za dobijanje upravo te prestižne titule koju je osvojio.
Još jedan razlog za proslavu ove Jokićeve titule, je nada i dokaz da smo spremni za neke promene u načinu razmišljanja. Mikro promene koje ce poprimiti tektonske razmere u budućnosti.
To da jedan mali debeljuskasti dečak, koji više izgleda kao ulični prodavac sladoleda nego kao dete sportista, izrasta u igrača koji je USPORIO NBA, prosto ne deluje realno, a jeste.
To da, dečko kojem nije dovoljno razvijen mišićni sistem, koji ne može da uradi ni muški a ni ženski sklek u svojim kasnim tinejdžerskim danima, je sada MVP NBA lige, svega 6-7 godina kasnije, čini se apsolutno nemogućim. TO JE ONO ŠTO TREBA DA PRIGRLIMO, BAŠ TA NEVEROVATNOST.
Ovo je prilika za sve koji nisu tipične verzije onoga što svet od njih očekuje da budu ako će se baviti ovim ili onim. Ovo je prilika da se u našim mislima rezerviše prostor za dokaz i za nadu da, iako imamo sumnje u vezi sa sobom, treba da verujemo da možemo biti jedinstvene verzije toga čime se bavimo. Ko kaže da moramo da pratimo korake naših prethodnika, ko kaže da su utabane staze sigurne. Ko kaže da su postavljeni rekordi ti koje treba vijati, dostizati i rušiti.
Tim starim putem, pomeramo granice već dostignutog, za po malo, ali u istom smeru.
Putem koji je Nikola Jokić krenuo, prokrčio je jednu sasvim novu stazu, kojom će krenuti mnogi, i već jesu. Krenuti i granati je dalje. Otvorio je jedno sasvim novo igralište za one koji igraju poziciju centra u košarci. Krenuo je putem kojim niko do sad nije. Ne znam da li je svega toga bio svastan i kako je održao snagu da ne posustane uprkos svim preprekama i tim stereotipima po kojima se nije uklapao.
Zato drage kolege, prijatelji, dizajneri, animatori, video koordinatori, producenti, menadžeri, reditelji, akaunti i najvažnije, svi vi koji vodite neke timove, preduzetnici, uzori, šefovi… Koristite svoje i potencijale svoje ekipe na način koji će uvažiti njihovu specificnost i jedinstvenost a pružite šansu NOVOM da se desi. Ne pakujte se u kalup, ne vijajte samo trendi stvari, ne kopirajte reference, ne izbacujte očekivane rezultate.
Želim da zajedno poželimo da vidimo nove pristupe, nove staze, nove načine da kažemo iste stvari i slobodu da kažemo neke nove, izuzetne.
