Ovo je kratka priča o trudu da budemo savršeni, toliko da uspevamo sve da odgurnemo od sebe i da poput klasičnih narcisa, ostanemo sami nad svojim odrazom. Ali, i tada, imamo priliku da se zaista sagledamo i prepoznamo iznova.
Koliko sam samo puta pomislila:
Bojim se da ću ispasti glupa.
Moram to malo pametnije.
Boje da ne zalazim u tu temu, javiće se hejteri,.
Pazi, imaš jednu šansu za prvi utisak!
Moram delovati kao da znam šta pričam.
…
I tako uporno svakodnevno viđam isti grč i maniju da se mora ostaviti utisak.
Na kraju se i ostavi, ali često totalno pogrešan, i onaj koji sigurno nismo želeli da postignemo.
Na kraju ispadnemo:
- Strogi
- Oštri
- Nepristupačni
- ili nešto četvrto, peto…
Niko zapravo ne voli blistavu perfektnost, jer se ljudi u kontaktu sa naizgled „savršenima“ osećaju nedovoljno i inferiorno.
Suština je da biznisi i brendovi postoje za svoje kupce i korisnike tako da im promene život na bolje, da im prepoznaju i zadovolje potrebu tako da se osećaj u vezi sa njima samima poboljša.
Ali, nemojte da vas zavara ova priča – ima svoj savršeni paradoks. Ljudi itekako kupuju stvari da bi delovali savršeno. I tu se krije velika čežnja koju su mnogi spremni da zadovolje po visokoj ceni.
Šta mislite da li Chanel tašnica zaista vredi 2000€?
Pa ne, ali osećaj koji ona pruža, statusni simbol koji donosi, odnosno sva značenja i vrednosti koje ta tašnica reprezentuje bude emociju kojom osoba nije kupila samo tašnicu, nego sliku o sebi.
Ali Chanel nema priču „mi smo savršeni“ nego „mi TI otvaramo vrata ultimativog luksuza, pružamo TI stil i kreiramo čežnju, sada i zauvek“. Oni su zapravo tu da tebi pomognu da ostaviš savršen utisak.
Zato je važno znati „sa kojeg mesta“ delujemo kad se pojavljujemo i predstavljamo svetu.
Jednom mi je jedna poznanica rekla „energija ne laže“ i zaista je tako. Mogu nabaciti smešak bilo koje boje ali iz mene će isijavati tačno to što je sporno.
Iz nesigurnosti krećemo sa pogrešnog mesta i sa upitnom namerom. Tada ostavljamo utisak koji je u neskladu sa smeškom koji smo nabacili spolja.
I na kraju, da li ćemo biti ono što jesmo jer smo ovo sad prepoznali pa odlučili da ćemo „tako“ ili da se prosto zaigramo i dozvolimo sebi da čak i pogrešimo.
