Itekako smo navijali, a poslednjih nekoliko godina sasvim sigurno očekivali da Jokić sa Denverom uzme titulu. Ali većina nas se ne bi pre 10 godina kladila na ovog Joker-a.
Počela sam da pratim NBA uz osobu koja pasionirano voli košarku, igra igrice, prati sve utakmice, voli da komentariše u društvu, gleda emisiju Undisputed, koja je sa krajem Playoff-a doživela i svoje poslednje izdanje strastvenih diskusija Skipa i Šenona itd.
Ta pasioniranost me je nagnala da se zapravo zainteresujem za ovaj sport i za tu famoznost NBA-a kao najjače svetske lige u košarci. I zaista, nema spektakularnijih košarkaških utakmica, poteza, zakucavanja, nadigravanja nego u NBA-u.
Naravno, uvek smo bili ponosni na to kad neko iz Srbije dogura do te lige, pa su tu bili Divac, Stojaković, Rebrača, Jarić, Bogdanović i mnogi drugi, da ne nabrajam sve. Ali, za jednog baš nismo bili najsigurniji kad je ulazio u ligu. To je bio Nikola Jokić.
Izabran kao 41. pik na draftu od strane Nuggets-a iz Denvera, ipak je ušao u ligu. I tu sve počinje, Denver počinje da gradi celu strategiju i tim oko ovog momka, a ostalo je istorija. Legendarna istorija.
Pre dve godine sam pisala o Jokiću kad je osvojio svoju prvu MVP nagradu. Glavna poenta koju nosi taj blog a to je potpuno rušenje stereotipa. I danas se 100% slažem sa svakom reči koja se nalazi u tom tekstu.
A, budući da i sa aspekta brendiranja ovde imamo po koju lekicju, sagledala sam 10 najistaknutijih principa i karakteristika koje su ovog Somborca doveli na mesto sa kojeg piše nove stranice istorije NBA lige, i to uz sjajnu reputaciju.
- Jedinstven stil igre: Nikola Jokić je poznat po svom nekonvencionalnom stilu igre kao centar u NBA ligi. Ima visok košarkaški IQ i izuzetnu sposobnost dodavanja, osećaj za loptu, a čak i uprkos tome da je sporiji od većine NBA igrača, uspeva da njih prilagodi svom ritmu. Čudno. Kako mu uspeva, ne bih znala. Često pokreće akcije s pozicije centra, što nije tradicionalna uloga za visoke igrače, ali, ništa uobičajno nismo ni dobili od njega.
- Skromnost i pristupačnost: Jokić je poznat po svojoj prizemnoj i skromnoj ličnosti. Bez obzira na svoj neverovatan talenat, i rezultate kojima se samo nekolicina može pohvaliti, ostaje pristupačan. Svakog tretira s poštovanjem, bilo da su to saigrači, protivnici, treneri ili navijači. Vrlo su retke situacije kad ćete ga videti u nekom buntu, besu ili negodovanju – ima ih, razume se, ali toliko su retki da se vode kao statistička greška.
- Doslednost i pouzdanost: Jokićev lični brend se temelji na doslednosti i pouzdanosti kao igrača. Retko propušta utakmice zbog povreda i konstantno ostvaruje impresivne brojke, čak 121 tripple-double tokom karijere, 29 ove sezone. Sve ga ovo čini ga pouzdanim doprinosom Denver Nagetsima, a odraz je doslednosti koju on pre svega lično ima u odnosu na igru.
- Prihvatanje različitosti: Svestan je toga da se ne uklapa u stereotipe. Umesto da ga to lomi, muči i pokreće trud da vija rezultate i karakteristike svojih prethodnika, on je prihvatio svoju jedinstvenost i nije se prilagođavao očekivanjima o tome kako bi košarkaš trebalo da izgleda, igra i sl. Njegov nekonvencionalni izgled i stil igre su ga zapravo izdvojili i omogućili mu da izgradi svoj lični prepoznatljiv identitet u NBA ligi.
- Snažna radna etika: Jokićev uspeh može se pripisati njegovoj snažnoj radnoj etici. Poznat je po svojoj posvećenosti poboljšanju veština i kondicije. Njegova predanost kontinuiranom napretku i odgovornosti prema sebi i svom timu, omogućila mu je da postane jedan od najdominantnijih igrača lige.
- Timski pristup: Prioritet daje uspehu tima ispred individualnih priznanja. Poznat je po svojoj nesebičnosti na terenu. Kompas mu je usmeren na pobedu i prosperitet tima. Dodavanje lopte saigračima i ostvarivanje najbolje košarkaške akcije umesto sebične trke za ličnim statistikama, velik je deo njegove sjajne statistike, paradoksalno.
- Pozitivan stav: Jokić održava pozitivan i optimističan stav kako na terenu, tako i izvan njega. Često je sa osmehom na licu, uživa u igri, i to se vidi i odražava na navijače a doprinosi njegovom opštem imidžu.
- Interakcija s navijačima i medijima: Uvažavanje navijača i medija koji prenose vesti iz sveta košarke je takođe aktivnost koju ne izbegava. Shvata važnost izgradnje snažne veze sa navijačima, i iskrenost kojom im prilazi stvara dugoročno poverenje i poštovanje. Njegovi odgovori na pitanja medija su uvek iskreni a često i vrlo šaljivi što pokazuje jedan pozitivan duh.
- Poreklo i porodičan duh: Kao rođeni Srbin, stekao je značajan broj obožavatelja ne samo u Americi, već i širom sveta. Celom njegovom imidžu doprinosi činjenica da je tip iz Sombora koji posle sezone ode na svoje imanje i voza se u kočiji koju vuku njegovi konji koje toliko voli. Prošle godine je nagradu za MVP primio upravo na tom imanju. Može li prirodnije? Takođe, bez forsiranja priče o porodičnim vrednostima, vrlo je evidentna posvećenost braći, ženi i ćerki. Jedna od specifičnosti koju mediji vole da prenose je to da pre svake utakmice, skine burmu i stavi je na pertlu svojih patika, tako da ipak ostane sa njim i tokom igre. Slatko.
- Balans između uspeha i skromnosti: Bez obzira na mnoga priznanja koja je ostvario, kao što je osvajanje 2 uzastopne nagrade za najkorisnijeg igrača NBA lige (MVP), osvajanje titule ove godine, MVP finala konferencije i velikog finala, Jokić ostaje skroman i prizeman. Shvata da je njegov uspeh rezultat timskog rada i podrške ljudi oko njega, i tako i deli taj uspeh. Kad su pobedili u finalu, znate li šta je Jokić uradio pre slavlja sa svojim timom? Otišao je da čestita igračima poraženog Miami Heat-a na sjajnim utakmicama i uspehu u sezoni.
Osim svog specifičnog ličnog brendinga ili reputacije, zovite ga kako vam je draže, ušao je u istoriju, po više osnova. Našao se u top pet statistički najefikasnijih igrača lige u Playoff delu sezona ikada, među LeBron James-om, Shaquille O’Neal-om, Tim Duncan-om i Charles Barkley-em, sa 600 poena, 269 skokova i 190 asistencija.
I za sam kraj nemam mnogo da dodam, osim da lično smatram da je i ove godine umesto Joel Embiid-u, MVP nagrada sezone trebala da pripadne Jokiću, ali polako. Tek je počeo!
